Ovim člankom ću početi serijal kratkih članaka koji će se fokusirati na različite aspekate komunikacije odnosno komunikacionih veština. Pa da krenemo.
Šta nam je najteže u komunikaciji? Hteli mi da priznamo ili ne u komunikaciji nam najteže pada da slušamo sagovornika. Kako izgleda takva komunikacija? Uglavnom se sve svodi na to da slušamo drugu stranu kako bi sačekali svoj red da pričamo. Ljudska priroda je takva da svaka jedinka uvek polazi od sebe. Mi mnoge stvari posmatramo kroz prizmu kako one utiču na nas. Gde smo tu mi. Slušamo ali ne čujemo.
Rekli biste verovatno: harizmatična, šarmantna, pleni, zrači…Da li to možemo da kažemo za osobe koje nemaju baš to nešto iznutra, unutrašnju lepotu, a fizički besprekorno izgledaju. Šta u tom slučaju kažemo? On ili ona je tako prazan/na.
Um pokreće sve. Um je uticao na to da se prvo izmisli točak, električna energija, šala, tačnije sve ono što je bitno. Ono što nosimo u sebi utiče na to da imamo moć da promenimo stvari. Da budemo lideri, da privučemo drugu osobu, da budemo uspešni u svom poslu. Sve se to nalazi u nama.
April u Beogradu ove godine je bio stvarno poseban, ako mene pitate. Ne zbog Čoline pesme ili nečeg sličnog, već zato što je ovog aprila jedan od najvećih svetskih stručnjaka za lični i profesionalni razvoj bio u Beogradu i održao fenomenalno predavanje na temu… Mnogi koji čitaju moje tekstove znaju da se bavim poslovnom edukacijom u okviru Poslovnih Znanja ( zajedno sa kolegom Miodragom Kostićem) i da individualno radim kao konsultant i trener (neki to danas zovu coach) za oblast komunikacije.
U današnje vreme gde god da se okrenete ako pažljivo posmatrate, primetićete da neki ljudi u komunikaciji ili imaju jasan stav ili nemaju nikakav, tj. sve im je jedno (ovih drugih je nažalost sve više). Taj stav u komunikaciji samo je refleksija onog stava koji je sastavni deo naše ličnosti. Meni lično osobe kojima je sve ok i koje ništa ne dotiče, nisu preterano bliske i ne zauzimaju puno prostora u mom životu. Sa druge strane na seminarima koje držim moj osnovni cilj je da kod polaznika probudim pravi pozitivan stav koji će nas probuditi iz letargije i ravnodušnosti i uzviknuti: ”Ja to mogu! ”
Pre jedno više od petnaestak godina, bio sam 8 sezona košarkaški sudija (paralelno uz fakultet i posao, vikendom se odigravale utakmice), to iskustvo pored skoro zanemarljivog novčanog momenta i bolje kondicije mi je donelo nešto veoma vredno što će mi kasnije pomoći u životu. Da naučim da donesim odluke brzo i u deliću sekunde bez puno dvoumljenja!
U današnje vreme jedna od onih osobina koja nije toliko popularna ali uvek ima vrednost i težinu bez obzira na trendove koji su zastupljeni u društvu.
U životu imate ljude koji nose neku posebnu energiju i znanje i koji su u svojim oblastima vrhunski profesionalci i ostvarili su dosta toga. Moja sreća je da među prijateljima imam dosta primera (Miodrag, Jasmina, Miloje, Vesna, Nada…) takvih sjajnih i briljatnih ljudi, koji pored profesionalizma i znanja, imaju jednu malu i snažnu reč koja ih odvaja, krediblitet.