Inat je sigurno među 10 reči koje najčešće pominjemo na ovim našim prostorima. I meni je poprilično svojstvena, ne toliko reč koliko ponašanje. Fundament načina vaspitanja svoje dece od strane moga oca, je da meni i bratu razvije inat kako bi postigli nešto više. U mom slučaju nije bilo potrebe za tim, inadžija se već zapatio još u najranijem dobu. Verujem i kod mnogih kod vas koji čitate ovaj članak.

Ovaj članak je nastao iz Statusa koji sam stavio na Fb, a moj dobar prijatelj Miloje Sekulić  mi je u komentaru dao odličnu ideju da ga pretočim u blog post. Svaka dobra ideja kod mene ima uvek punu pažnju i kapislu za realizaciju.

Znam da sam vas vremenom navikao na malo otkačenije naslove članaka koje pišem ( Samopouzdanje – I tata bi sine, Betmen voli sarmu…), e pa i ovaj je u tom stilu. Apsolutna vrednost je zbog toga što i najnegativnije stvari u kafani postaju pozitivne.

Februar mesec 2012-te godine, Ana (moja urednica i priceless osoba) i ja sedimo u Vila Maski (očekujemo bar jedno piće od strane menadžera kluba za svakog ko čita ovaj članak zbog besplatne reklame) na Vračaru i pričamo oko toga šta sve još treba da se uradi pre nego se objavi moja prva knjiga o neverbalnoj komunikaciji  kad spontano kreće razmišljanje (da ne kažem brainstorming) na temu da knjiga treba da ima moto. U svesci koju sam poneo za tu priliku se zapisuju razne ideje koje padaju na pamet bilo sa moje ili sa njene strane. Piše se, žvrlja se, moj nogopis puni svesku rečima.

Kad ti je posao nekako vezan za putovanja uglavnom po Srbiji i regionu, bilo kroz treninge koje držiš bilo kroz saradnju sa kolegama iz Japana, prirodna je stvar da ćeš zabeležiti što više događaja, mesta, predela koja posećuješ. U ovom članku sa vama delim samo delić predela koje sam posetio u periodu od 2009 do 2015-te. Sve slike su slikane mobilnim telefonom (LG P990 i Sonz Xperia Z)

Hm, koliko često čujete reč promena? U današnje vreme svi žele promene. Svako želi da se nešto promeni, da se nešto menja. Ljudi često stavljaju i dele po društvenim mrežama citate kako su ciljevi bitni, istina je, jesu bitni ali možda je još bitnije svest da treba u životu da sprovedemo promene.

Svaki članak ili prve stranice knjige koju pišete pre samog početka deluju kao nepremostivi izazov. Prazan papir ili word dokument je najveći neprijatelj. Filozofija kojom se recimo vodim kroz život je veoma jednostavna i ovog najvećeg neprijatelja kreativnosti baci u nokdaun vrlo brzo (bez Rokija ništa), tako što primeni reči Duška Radovića: ‚‚Sve se može kad se mnogo ne misli o tome.’’

Nije članak o Džems Bondu (For your eyes only) ako naslov iole podseća na to, samo momenat inspiracije.

Svako od nas je lokal-patriota na neki svoj način. Svi volimo mesto gde smo rođeni i nekako nam je puno srce kad pričamo o njemu. Moje neko razmišljanje je da ako bi svi istakli onu najpozitivniju stranu svog mesta, poslali bi jaku i pozitivnu sliku u svet i možda na momente istisnuli sve negativne priče koje nas obasipaju sa svih strana iz svih svera života.

Često kad opisujemo nekog mi kažemo kako je on ili ona harizmatičan/na. Priznajem ni sam nisam umeo da dam definiciju šta je to harizma do pre 7 godina do momenta kad sam počeo da istražujem za knjige koje sam tada pisao. U ovom kratkom članku ćemo se dotaći nekih osnovnih pojmova (pobornik sam kratkih i konciznih formi, ne zamerite)

”Reci mi to ponovo ali sad me gledaj u oči!” Zvuči li vam ovo poznato iz svakodnevnog života?

”Kako da znam da li me laže? Da li govori istinu?” To su neka od najčešćih pitanja koja su mi postavljana na treninzima neverbalne komunikacije. Zato ćemo u ovom članku proći neke od detektora laži tj. da li neko govori istinu.

Jedno od najčešćih pitanja prošle godine, posle više desetina održanih treninga i promocija knjiga koje sam imao na temu neverbalne komunikacije i generalno komunikacije je bilo: ‚‚A kako mi da znamo da li se njemu ili njoj sviđamo?”

Sticajem okolnosti kad godinama istražujete kako bi napisali knjige i pri tom radite sa dosta ljudi zbog opisa posla (plus neko lično iskustvo) hteli ili ne, naoružate se sa dosta materije kako bi odgovorili na pitanje koje nam je u određenom životnom momentu veoma interesantno.