Govor tela Novaka Đokovića

Photo by Susan Mullane-USA TODAY Sports
Photo by Susan Mullane-USA TODAY Sports

Gledali ste finale Đoković protiv Federera na Vilmbldonu 2019? Teško da neko nije ko ima prebivalište u Srbiji. Povišen krvni pritisak, nemogućnost da uzmemo vazduh do kraja, nervoza i tenzija su nas držale celih pet sati koliko je trajao meč. Ako nije vas, mene jeste. Možemo li tek zamisliti kako je bilo Novaku?

Šta televizijski voditelji često komentarišu u prenosu Novakovih mečeva? Njegovu neverbalnu komunikaciju i na osnovu toga predviđaju dalji tok i ishod meča. Kad je u krizi, kad diže nivo svog tenisa, kakav je njegov pogled, kad se priželjkuje  lomljenje reketa kako bi izbacio frustraciju i posle ‘razbio’ protivnika itd. Sve su to delovi slagalice koje tražimo, ali ajd da nađemo odgovarajuće delove a i da daju pravu sliku.

Photo by CARL RECINE/AFP/Getty Images

Đoković je osoba koja generalno ispoljava emocije i koju lakše možemo da pročitamo na osnovu neverbalne komunikacije (govora tela). Jedan od razloga zašto ga i volimo je zato što je ekspresivan i otvoren, mi u Srbiji spadamo u takve narode. Balkan je to, šta reći. Svaka kultura ima svoje specifičnosti. Što ne znači da su oni drugi lošiji, ne, samo su drugačiji. Nisam pristalica generalizacija, jer svaki čovek je kao jedinka isti, ali neke kulturne razlike sa odrastanjem postoje i moramo ih prihvatiti kao takve.

Kakav je Novak bio tokom epskog finala sa Federerom na Vimbldonu 2019?

Kao neko ko se bavi govorom tela, ne mogu da ne primetim jednu stvar koju ste svi primetili. Novak je bio veoma miran tokom celog meča od početka do kraja. Na momente je delovao odsutno, bez prikazivanja emocija. On je kasnije rekao  na konferenciji za medije da je tako odlučio da ne pokazuje emocije jer to je do njega i baš zbog cele atmosfere i publike nije želeo da se vide emocije. To mu je i uspelo. Ceo njegov govor tela na tom meču je odavao emocije ali samo kroz mikroekspresije ( delove facijalne ekspresije kojima se otkrivaju emotivna stanja) i dobro skrivene znakove.

Pogled

Photo by Ben Stansall/AFP

Često u Novakovom pogledu pokušavamo da dobijemo odgovor na pitanje šta će biti dalje. Na ovom spektaklu koji je odigran u pet setova njegov pogled je komunicirao poruku da je ubeđen da će da pobedi. JA SAM POBEDNIK DANAS. Pogled je na momente (osim drugog seta) izgledao oštro, odlučno i fokusirano. Lako je naravno biti general posle dobijene bitke pogotovu što nam je skratio puno godina života sa tenzijom na meču. Ono što je on radio tokom celog meča je konstantno držanje pogleda i skupljanje očnih kapaka koji impliciraju da se on fokusira na svaki poen u meču (sa izuetkom drugog seta koji je jednostavno na neki način vrlo brzo prežaljen – to se videlo zbog spuštenih ramena).

Pesnica

Photo by REUTERS/Tony O’Brien

Navikao nas je da stisnutom pesnicom potvrđuje kad je na pobedničkom putu. Na ovom meču sa Federerom pesnica je bila  stisnuta na momente, ali mnogo ređe i spuštenije uz telo nego inače. Često je u prenosu na TV-u bila pokrivena pesnica i pripijena  uz telo. Na taj način je iznova terao sebe da iskontroliše emocije i da ne troši energiju jer preko puta sebe je imao velikog rivala i 15 000 navijača koji do nivoa histerije navijaju protiv njega (čak i na duple greške aplaudiraju, na tenisu se to ne radi). Kako je meč odmicao pesnica je bila sve vidljivija i više podignuta u ravni ramena. Na taj način se šalje poruka prkosa, otpora i odlučnosti.

Samozodovoljan osmeh (polu-osmeh)

Photo by AP Photo/Ben Curtis

U ključnim momentima (taj brejkovi i kraj petog seta), Novak je pokazivao polu-osmeh. Samozadovoljan ili  polu-osmeh kako se stručno definiše je potvrdio da je sve vreme imao veru u sebe bez obzira što je minimalno pokazivao emocije na koje nas je navikao (da budemo iskreni). Samozadovoljan osmeh ili često osmeh koji otkriva da osoba ima nešto u sebi što krije i što čuva za kasnije kao iznenađenje (zovu i lukavi osmeh). Polu-osmesi gde se oči smeju (stvaraju blage bore oko očiju), a usne su pritisnute jedna uz drugu, istraživači i naučnici širom sveta objašnjavaju kao visoko samopouzdanje i osećaj dominantnosti nad drugom osobom. U našem slučaju Novak je stvarno bio ubeđen da će nekako da pobedi Federera, na ovaj ili onaj način.

Photo by Xinhua/Han Yan/IANS

Ovo je bio treći trijumf Novaka Đokovića nad Rodžerom Federerom posle spašene dve meč lopte. Prvo 2010-te u u polufinalu US Open-a, pa 2011-te na istom turniru takođe u polufinalnu sa onim čuvenim riternom preko dijagonale i sad na najdužem finalu Vimbldona u istoriji. Da se desilo jedanput moglo bi da se okarakteriše kao srećna okolnost, ali nikako ne i tri puta.

Govor tela je tu da nam kaže nešto više, a do tada mi smo srećni jer imamo priliku da pratimo Zlatno doba tenisa i što je tako veliki šampion kao Novak upravo naš.

Marko Burazor

*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije
Više informacija na: burazormarko@gmail.com – mobilni: +381 64 129 1983

Written by marko