Živimo u svetu komunikacija, nove društvene mreže svakim danom izlaze na tržište. Nekad smo svi koristili fejsbuk, neki su koristili samo tviter (oni koji su bili ,,posebni“), onda je došao instagram, a aplikacije koje su ubile roming (eng roaming), viber, whatsapp, telegram…odjednom na iznenađenje mnogih  (naravno da se nismo iznenadili) postaju  takođe društvene mreže. Da ne zaboravimo tiktok…

Alata za komunikaciju je na svakom koraku, a mi komuniciramo nikad manje. Bar ne uživo, zona komfora (ne volim taj termin, ali ne mogu da se setim boljeg) nam postaje smajli, stiker, nemanje vremena, jer sve više multitaskujemo, naše veštine i sposobnosti za komunikaciju uživo opadaju.Naše samopouzdanje dramatično pada na istorijski minimum.

Zašto i da idemo da uživo komuniciramo? Nemamo vremena, zar ne? Ovako me niko neće povrediti? Šta će mi tamo neko, da me gleda u oči i da mi bude neprijatno? Što da idem tamo, pa da me vide da nisam kao na slikama na instagramu?

E pa dragi moji, većina društvenih mreža pomaže, ali samo uživo komunikacija nam pomaže, da upoznamo osobu svog života, nađemo posao iz snova, stvorimo momente koji će nam biti za pamćenje. Da bi sve to ostvarili bilo bi korisno da poradimo na svojoj komunikaciji. Svestan sam da se danas često komunikacija koristi kao uzrečica, hteli mi to ili ne da priznamo, komunikacija jeste ključ uspeha. Većina našeg života kako poslovnog tako privatnog se sastoji iz komunikacije. Asertivnost je taj mali deo komunikacije koji pravi bitnu razliku.

Eh taj osmeh,hm. Ona plenim tim osmehom, ne, on pleni tim osmehom, ma ne, oni plene tim osmehom. Ima jedna izreka koja postoji otkad se neverbalna komunikacija izučava, a to je da je

 “Osmeh najkraća putanja između dva ljudska bića.”

Alfa mužjak, alfa, the one, samo su neki od pojmova koji nam govore tj. ukazuju na isto.

Verujem da ste puno puta čuli, pročitali, pomenuli termin alfa mužjak, a ponekad i alfa ženka. Kad se kaže da je neko alfa, uglavnom se misli na alfa mužjaka. Priroda je tako udesila. Ovo su pojmovi koji proizilaze iz životinjskog sveta.

Svi koji me znate, i čitate  već neko vreme, znate da obrađujem teme koje su ili meni bliske ili jednostavno da kažemo ‚‚drugačije”.

Ajmo da se sad pozabavimo alfom u narednim ‚‚taktovima” ovog teksta.

Ta, dosadna, formalna reč koju ste verovatno čuli isto toliko puta koliko još dosadniju reč, ciljevi. Prioriteti su bar-a-bar sa ciljevima. Svi koji se bavimo nekom vrstom edukacije propagiramo postavljanje jasnih ciljeva i prioriteta, kao jednu od najbitnijih stvari u poslu i životu.

Kad malo zagrebemo ispod površine, nema puno prostora za izmišljanje točka koji se već okreće i tople vode koja je uveliko vrela. Prioriteti jesu bitni u životu, jer da nisu, desilo bi se da ste ostavili dete nekoliko dana u školi i da ga niste pokupili pošto je srećno zvono označilo kraj poslednjeg časa, i  prepustili ste ga da se samo snalazi na putu do kuće. Da nema prioriteta, pešak nikad ne bi uspeo da pređe pešački prelaz ukoliko semafora nema u blizini. Prioriteti su postavljeni svuda oko nas, jer da nisu desila bi nam se ona stara narodna izreka Selo gori, a baba se češlja.

Koliko puta nešto želimo i odustanemo?

Zar su nam te prepreke toliko teške ili samo nismo sigurni u ishod koji nas na kraju puta čeka? Svi tražimo sigurnost, siguricu, nešto što će nam omogućiti da živimo bez pritiska na ramenima. Često  mislimo da nam neki sigurni državni posao to omogućava, ali to baš i nije slučaj ukoliko smo dovoljno hrabri da budemo iskreni sa sobom.

Sve vreme dok živite u sigurici, vaš san, ideja, želja, je sve dalje od realizacije i što više vremena prolazi i što smo stariji,  teže ćemo  da presečemo da uradimo ono što smo oduvek želeli. To je kao kad se momku dopada neka devojka u kafiću, on je video da ona njega gleda i razmišlja da joj priđe. Što više i duže bude razmišljao to će pronalaziti više razloga da ne priđe ( možda ima dečka, možda se on njoj neće svideti, možda…). Razloga da nešto ne uradimo uvek je više nego onih koji će svojim tasom prevagnuti na stranu, uraditi.

Nedavno sam gostovao na jednoj stranoj televiziji gde je ovo bila jedna od tema. U današnjem svetu u kojem je sve prirodnije da žene budu na direktorskim funckijama, da vode države i međunarodne institucije  granice između polova se polako ali sigurno brišu. Percepcija i predrasude u mnogim okolnostima imaju veliki uticaj da se stvaraju razlike koje i dalje postoje.

Kao poslovni konsultant i osoba  koja se bavi komunikacijom sreo sam dosta uspešnih žena bez kojih te kompanije ne bi funkcionisale. U svetu je urađeno dosta  israživanja na ovu temu, sublimirao sam i izvukao suštinu  koja se odnosi na komunikacioni aspekt.

Sedimo sa prijateljem na kafi kojeg dugo poznajemo i pričamo  o životu i nekim momentima iz prošlosti. U tom osvrtu prisećanja postajemo svesni nekih dešavanja koja su tada bila naizgled obična i dnevna , a sa današnje vremenske distance ispostavila su se kao prelomni momenti u životu.

Ono što je karakteristično za sve prelomne momente u životu je činjenica da ih postajemo svesni tek po proteku vremena.  Sa ovim godinama  koliko ih imam  danas sa sigurnošću mogu da pronađem i utvrdim one momente  u životu koji su dobili  reč prelomni da stoji ispred

On je talentovan za tenis, košarku, generalno sport. Ona je rođeni talenat, apsolutni sluhista za muziku…

Često smo čuli takve izjave, zar ne?

Šta mislite jel to dovoljno da bi nam osiguralo taj neki krajnji uspeh i afirmaciju za neki životni poziv?

U velikoj većini slučajeva, ne. Potrebno je da se poklope neke stvari u životu, da nas pogleda malo sreće odozgo, ali i da budemo istrajni i uporni i da ne odustanemo na prvoj prepreci. Uz preduslov da sve vreme  predano radimo i vežbamo.

Gledali ste finale Đoković protiv Federera na Vilmbldonu 2019? Teško da neko nije ko ima prebivalište u Srbiji. Povišen krvni pritisak, nemogućnost da uzmemo vazduh do kraja, nervoza i tenzija su nas držale celih pet sati koliko je trajao meč. Ako nije vas, mene jeste. Možemo li tek zamisliti kako je bilo Novaku?

Šta je najbolja investicija?

Iz mog ugla, odgovor je vrlo jednostavan, ulaganje u sebe je definitivno najbolja investicija. Šta je to što niko ne može da nam uzme? Znanje. Ulaganje u znanje je to nešto što niko ne može nikada da nam uzme. To nosimo sa sobom svuda, gde god da idemo. Možemo da ostanemo bez svih materijalnih vrednosti ali ono što se nalazi u toj našoj ” ludoj ” glavi jednostavno je nedodirljivo. Ceo know-how našeg bića je smešten upravo tu. Svaki čas koji smo proveli slušajući nekoga ko nam je davao neku životnu lekciju koja nas u jednom momentu života nije previše zanimala, kasnije se pokazala kao nešto bez čega ne bi mogli da ostvarimo razne neke ciljeve i posedujemo trenutno  materijalno ili nematrijalno bogaststvo (ne meri se sve u novcu i stvarima). Znanje nam je to omogućilo (neću ulaziti u one ekstremne primere koji se kose sa legalnim, za to nije potrebno znanje već nešto drugo).