Živimo u svetu komunikacija, nove društvene mreže svakim danom izlaze na tržište. Nekad smo svi koristili fejsbuk, neki su koristili samo tviter (oni koji su bili ,,posebni“), onda je došao instagram, a aplikacije koje su ubile roming (eng roaming), viber, whatsapp, telegram…odjednom na iznenađenje mnogih  (naravno da se nismo iznenadili) postaju  takođe društvene mreže. Da ne zaboravimo tiktok…

Alata za komunikaciju je na svakom koraku, a mi komuniciramo nikad manje. Bar ne uživo, zona komfora (ne volim taj termin, ali ne mogu da se setim boljeg) nam postaje smajli, stiker, nemanje vremena, jer sve više multitaskujemo, naše veštine i sposobnosti za komunikaciju uživo opadaju.Naše samopouzdanje dramatično pada na istorijski minimum.

Zašto i da idemo da uživo komuniciramo? Nemamo vremena, zar ne? Ovako me niko neće povrediti? Šta će mi tamo neko, da me gleda u oči i da mi bude neprijatno? Što da idem tamo, pa da me vide da nisam kao na slikama na instagramu?

E pa dragi moji, većina društvenih mreža pomaže, ali samo uživo komunikacija nam pomaže, da upoznamo osobu svog života, nađemo posao iz snova, stvorimo momente koji će nam biti za pamćenje. Da bi sve to ostvarili bilo bi korisno da poradimo na svojoj komunikaciji. Svestan sam da se danas često komunikacija koristi kao uzrečica, hteli mi to ili ne da priznamo, komunikacija jeste ključ uspeha. Većina našeg života kako poslovnog tako privatnog se sastoji iz komunikacije. Asertivnost je taj mali deo komunikacije koji pravi bitnu razliku.

Koliko puta se dešava da određene poslove dobijaju osobe koje ne zaslužuju, ali umeju da se prodaju? Kako se mi osećamo? Imamo više znanja, a tamo neko ko ”ume” sa ljudima, napreduje i postane menadžer sa većom platom?

Nepravda boli, bilo i biće. Ova radionica je osmišljena da svima da podjednaku šansu da se predstave u pravom stanju, realnom, da nas ne sputa neka blokada, strah ili nešto drugo da pokažemo, šta umemo.

Svaka osoba želi da bude uspešna, da bude odlična u nečemu. Često u našim pokušajima nam se dešavaju blokade, trema, strah, emocije, koje nas sputaju da se predstavimo u najboljem svetlu.
Da li bismo voleli da odajemo utisak sigurnosti, samopouzdanja, manjka nervoze, da ljudi žele da sarađuju sa nama i da imamo više uspeha u svemu što radimo?

Eh taj osmeh,hm. Ona plenim tim osmehom, ne, on pleni tim osmehom, ma ne, oni plene tim osmehom. Ima jedna izreka koja postoji otkad se neverbalna komunikacija izučava, a to je da je

 “Osmeh najkraća putanja između dva ljudska bića.”

Alfa mužjak, alfa, the one, samo su neki od pojmova koji nam govore tj. ukazuju na isto.

Verujem da ste puno puta čuli, pročitali, pomenuli termin alfa mužjak, a ponekad i alfa ženka. Kad se kaže da je neko alfa, uglavnom se misli na alfa mužjaka. Priroda je tako udesila. Ovo su pojmovi koji proizilaze iz životinjskog sveta.

Svi koji me znate, i čitate  već neko vreme, znate da obrađujem teme koje su ili meni bliske ili jednostavno da kažemo ‚‚drugačije”.

Ajmo da se sad pozabavimo alfom u narednim ‚‚taktovima” ovog teksta.

U današnje vreme komunikacija čini više od 90% našeg života, dok u poslu često i više. Kad imamo sastanak sa kolegom ili koleginicom, pišemo email, javljamo se na telefon, pregovaramo, pijemo kafu sa prijateljem, izlazimo na sastanak sa emotivnim partnerom, mi komuniciramo. Mi stalno komuniciramo.
Način na koji komuniciramo i pristup u komunikaciji direktno utiču na to koliko ćemo imati uspeha sutra u svemu što radimo. Ovaj trening je koncipiran na to da se unaprede neke suštinske stvari i nauče tehnike koje možemo da primenjujemo već od sledećeg dana.

U životu često na neke stvari ne možemo da utičemo, na komunikaciju možemo.

Šta se radi na treningu?

-Način uspostavljanja komunikacije i prvi utisak
-Tehnike postavljanja pitanja
-Aktivno slušanje
-Pravilo 30 sekundi (vežba)
-Tehnike stvaranja kvalitetnih odnosa između strana u komunikaciji

Ta, dosadna, formalna reč koju ste verovatno čuli isto toliko puta koliko još dosadniju reč, ciljevi. Prioriteti su bar-a-bar sa ciljevima. Svi koji se bavimo nekom vrstom edukacije propagiramo postavljanje jasnih ciljeva i prioriteta, kao jednu od najbitnijih stvari u poslu i životu.

Kad malo zagrebemo ispod površine, nema puno prostora za izmišljanje točka koji se već okreće i tople vode koja je uveliko vrela. Prioriteti jesu bitni u životu, jer da nisu, desilo bi se da ste ostavili dete nekoliko dana u školi i da ga niste pokupili pošto je srećno zvono označilo kraj poslednjeg časa, i  prepustili ste ga da se samo snalazi na putu do kuće. Da nema prioriteta, pešak nikad ne bi uspeo da pređe pešački prelaz ukoliko semafora nema u blizini. Prioriteti su postavljeni svuda oko nas, jer da nisu desila bi nam se ona stara narodna izreka Selo gori, a baba se češlja.

Koje poruke šaljemo kroz OBLAČENJE i BOJE koje nosimo? | Govor tela | Neverbalna komunikacija

Šta govorimo o sebi kroz garderobu koju nosimo? Šta o nama govore boje koje biramo?

Koliko puta nešto želimo i odustanemo?

Zar su nam te prepreke toliko teške ili samo nismo sigurni u ishod koji nas na kraju puta čeka? Svi tražimo sigurnost, siguricu, nešto što će nam omogućiti da živimo bez pritiska na ramenima. Često  mislimo da nam neki sigurni državni posao to omogućava, ali to baš i nije slučaj ukoliko smo dovoljno hrabri da budemo iskreni sa sobom.

Sve vreme dok živite u sigurici, vaš san, ideja, želja, je sve dalje od realizacije i što više vremena prolazi i što smo stariji,  teže ćemo  da presečemo da uradimo ono što smo oduvek želeli. To je kao kad se momku dopada neka devojka u kafiću, on je video da ona njega gleda i razmišlja da joj priđe. Što više i duže bude razmišljao to će pronalaziti više razloga da ne priđe ( možda ima dečka, možda se on njoj neće svideti, možda…). Razloga da nešto ne uradimo uvek je više nego onih koji će svojim tasom prevagnuti na stranu, uraditi.

Prvi trening ovog tipa koji se održava u Srbiji i u jugoističnoj Evropi na temu neverbalne komunikacije i govora tela na Društvenim mrežama. Kao što komuniciramo uživo 93% našom neverbalnom komunikacijom ( svega 7 % verbalnom), tako komuniciramo sa sličnim procentima i na društvenim mrežama.

Nedavno sam gostovao na jednoj stranoj televiziji gde je ovo bila jedna od tema. U današnjem svetu u kojem je sve prirodnije da žene budu na direktorskim funckijama, da vode države i međunarodne institucije  granice između polova se polako ali sigurno brišu. Percepcija i predrasude u mnogim okolnostima imaju veliki uticaj da se stvaraju razlike koje i dalje postoje.

Kao poslovni konsultant i osoba  koja se bavi komunikacijom sreo sam dosta uspešnih žena bez kojih te kompanije ne bi funkcionisale. U svetu je urađeno dosta  israživanja na ovu temu, sublimirao sam i izvukao suštinu  koja se odnosi na komunikacioni aspekt.