Ovim člankom ću početi serijal kratkih članaka koji će se fokusirati na različite aspekate komunikacije odnosno komunikacionih veština. Pa da krenemo.

Šta nam je najteže u komunikaciji? Hteli mi da priznamo ili ne u komunikaciji nam najteže pada da slušamo sagovornika. Kako  izgleda takva komunikacija? Uglavnom se sve svodi na to da slušamo drugu stranu kako bi sačekali svoj red da pričamo. Ljudska priroda je takva da svaka jedinka uvek polazi od sebe. Mi mnoge stvari posmatramo kroz prizmu kako one utiču na nas. Gde smo tu mi. Slušamo ali ne čujemo.

Aktivno slušanje je možda jedna od najvažnijih komunikacionih veština ako ne i najvažnija. Sposobnost da aktivno slušamo nam omogućava da mnogo lakše postavljamo prava pitanja. Sa tim pravim pitanjima mi uspevamo da dođemo do nekih informacija koja su nam sutra bitna u poslu, privatnom životu…

 Ključna pravila aktivnog slušanja?

1. Bez pretpostavki – svi smo skloni da pretpostavljamo šta će nam sagovornik reći i tu često dolazi do distorzovane (iskrivljene) poruke. Ima ona izreka Pretpostavka je majka svih z…
2. Razmišljanje o onome što smo čuli – premotavanje unazad i razmišljanje o onome što nam je sagovornik rekao nije toliko teško, zar ne? Razmišljanjem dobijamo odgovor u glavi da li smo dobro razumeli ili ne.
3. Ne fokusirati se na odgovor – veoma česta greška kod aktivnog slušanja je da mi pripremamo način na koji  ćemo da odgovorimo i šta ćemo da kažemo dok sagovornik i dalje ima izlaganje i često ne čujemo pola infomracija koje su nam poslate.
4. 100% pažnja – možda i najbitnije pravilo je koncetracija. Kod aktivnog slušanja neophodno je da bude apsolutna koncentracija, bez koriščenja mobilnih telefona i multitaskinga dok  sagovornik govori. Na taj način pored slušanja mi i odajemo poštovanje drugoj strani. Volite li da druga strana gleda u mobilni telefon dok joj pričate?

Osnovne tehnike za bolje aktivno slušanje?

1. Parafraziranje – jednostavno ponavljanje onog što je rečeno koristeći  svoje reči  je uvek najbolji način da stavimo do znanja da slušamo i da zapamtimo.
2. Sumiranje – istaći glavne stavke u razgovoru.
3. Postaviti pitanje – postavljanje pitanja sagovorniku  prenosi težište na drugu stranu i na neki način tu osobu stavlja u “iskušenje”  da ode korak dalje i da nam razjasni ono što nismo možda najbolje shvatili. Sa dodatnim objašnjenjem mi osiguravamo da smo sve razumeli na pravi način

Marko Burazor

*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije

Više informacija na: burazormarko@gmail.com

– pozovite: +381 64 129 1983

Za listu raspoloživih in-house treninga kliknite OVDE

Klijenti