|Kafana| – Apsolutna vrednost

Ovaj članak je nastao iz Statusa koji sam stavio na Fb, a moj dobar prijatelj Miloje Sekulić  mi je u komentaru dao odličnu ideju da ga pretočim u blog post. Svaka dobra ideja kod mene ima uvek punu pažnju i kapislu za realizaciju.

Znam da sam vas vremenom navikao na malo otkačenije naslove članaka koje pišem ( Samopouzdanje – I tata bi sine, Betmen voli sarmu…), e pa i ovaj je u tom stilu. Apsolutna vrednost je zbog toga što i najnegativnije stvari u kafani postaju pozitivne.

Razlog zašto vam pišem ovaj članak je zbog toga što sam često dobijao isto pitanje. Kako to da pored toliko slika koje postavljam na društvenim mrežama kafana, hrane i pored hedonističkog virtuelnog kutka koji sam pre 7 godina pokrenuo (Merak online) imam ajd relativno normalnu kilažu tj. nemam 200kg..

Sad bih trebalo da odgovorim: ” Pa znate jedem samo određene namirnice niske kalorijske vrednosti, pijem dosta tečnosti itd.. ” (treba to poštovati nije to pogrešno). Sve je to lepo, ali u mom slučaju No way Pedro (ko je gledao Mućke zna o čemu pričam).
Nisam od onih koji daje čarobne formule kroz tekstove jer univerzalna formula ne funkcioniše za sve, već mogu da podelim neke stvari koje su se kod mene lepo primile, pa kome se svidi nešto uvek može da proba kod sebe.

Suština i cilj ovog članka je da kilažu i kafanu treba gledati kroz različite naočare. Kafanu gledamo kroz naočare za sunce jer nam unutra sunce uvek ide u oči i stvara se vitamin D. Dok kilaža zavisi od mnogo drugih faktora, za koje kafana ni najmanje nije odgovorna.

E, sad je red da se vratim na odgovore na ta čuvena često postavljana pitanja (onaj momenat kad nekog upoznaš uživo, a znao si samo preko društvenih mreža, pa kad dođe do momenta blagog iznenađenja što nisi deblji), zašto kao imam normalno ”zmijsko” telo ( sarkazam je zdrav, zar ne?) i pored toliko instagramisanih kariranih stolnjaka sa raznim egzotičnim obrocima na njima.

1- Since age of 4 idem u sveto mesto u narodu poznato kao kafana (ćaća me navukao) i u kafanu ne ideš zbog hrane nego ideš zbog kafane ( jednostavno pravilo, društvo će se naći tamo);
2 -Na slikama se retko vidi koliko je osoba za stolom pored mene (trudim se da malo držim privatnost kako ljudi koji su sa mnom, tako i privatnost svog života), pa kad podelite porcije sa slike na sve učesnike, bude to neka normalna gramaža da ne kažem kilaža;
3- U kafani mi je bitniji kvalitet i raznovrsnost onoga što probam nego kvantitet (doduše bez kvantiteta ne bi posle nikada ušli u kafanu, ako smo ostali ne daj Bože gladni)
4- Slatkiše u kafani ne jedem, a i u životu ih slabo jedem ( najčešće palačinke i eurocrem blok). Ume da se napravi izuzetak tu i tamo, ali da imam neku redovnu naviku za slatko, nemam (tu sam se spasio).
5- Malo ljudi zna da zadnje 4 godine od marta do oktobra 3 puta nedeljno imam noćni trening (neka vrsta trčanja, brzog hoda) od 5 do 10km (zavisnosti od inspiracije) i plus teretana u zimskim mesecima…

Mislio sam da napišem stavke 6 i 7, ali one zadiru dublje u privatnost, pa ću ih ipak preskočiti 🙂

Najbolju definiciju kafane je dao ko drugi nego legendarni boem, Momo Kapor:

”Ono što je u antičkoj Grčkoj bio trg, osunčani javni prostor gde se izlazi, sreće, odvija društveni život, drže govori, sklapaju zavere i vrše prevrati, gde se pronalaze ljubavnici, stvara umetnost i govore stihovi, to je za Srbe, zbog klime u kojoj žive, kafana – mesto gde se ljudi sreću i gde se događa mnogo važnih stvari u našim životima.”

Kafana je odavno sama ispisala svoja pravila, mi samo treba da ih doživimo na pravi način.

Marko Burazor

*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije

Više informacija na: burazormarko@gmail.com – mobilni: +381 64 129 1983

*Klikom na sliku otvarate stranicu