Istrajnost

Koliko puta nešto želimo i odustanemo?

Zar su nam te prepreke toliko teške ili samo nismo sigurni u ishod koji nas na kraju puta čeka? Svi tražimo sigurnost, siguricu, nešto što će nam omogućiti da živimo bez pritiska na ramenima. Često  mislimo da nam neki sigurni državni posao to omogućava, ali to baš i nije slučaj ukoliko smo dovoljno hrabri da budemo iskreni sa sobom.

Sve vreme dok živite u sigurici, vaš san, ideja, želja, je sve dalje od realizacije i što više vremena prolazi i što smo stariji,  teže ćemo  da presečemo da uradimo ono što smo oduvek želeli. To je kao kad se momku dopada neka devojka u kafiću, on je video da ona njega gleda i razmišlja da joj priđe. Što više i duže bude razmišljao to će pronalaziti više razloga da ne priđe ( možda ima dečka, možda se on njoj neće svideti, možda…). Razloga da nešto ne uradimo uvek je više nego onih koji će svojim tasom prevagnuti na stranu, uraditi.

Rizik?

Rizik je usko povezan sa istrajnošću. Kod istrajnosti niko nam ne garantuje siguran ishod, a u životu ništa nije sigurno. Niko nam ne garantuje da nam se nešto neće desiti nepredviđeno u životu.

Jedne godine se desilo nešto nepredviđeno kad sam išao sa porodicom u selo, Šiljakovac na slavu kod ujaka, na Đurđic. Na slavu na koju idem ceo život i putem kojim prolazim bukvalno oko sto puta godišnje, gde znam napamet svaku krivinu.

Šta se desilo? Dok sam vozio, a sitna kiša rominjanjala, naš auto je naleteo na ulje na putu koje ispustio kamion pre nas. U tom momentu auto je počeo da se okreće horizontalno kao u nekom ruletu, samo što smo mi bili kuglica. Tada u tim sekundama okretanja koje traju večnost ceo život ti  prolazi kroz glavu. Suočavanje sa životnom opasnosti i sreća koja te prati jer iz suprotnog pravca nijedno vozilo  nije išlo u susret, a da sam vozio brže ( dole je provalija ) verovatno ne biste čitali ovaj tekst.

Najgori scenario se nije bio desio, što ne znači da se nije mogao desiti, na putu koji poznajem bolje nego bilo koji drugi. U tom momentu dok se okrećeš sa autom po putu, prolaze ti razne stvari kroz glavu i misli. Jedna je ključna, a to je da izvestnost ne postoji.

Ajmo da napravimo ono najbolje od neizvesnosti.

Zašto istrajnost?

Kad me pitaju da izaberem jednu od svojih karakternih osobina, istrajnost je uvek prvi odgovor. Po prirodi sam nestrpljiv čovek, ali nekim čudom sam strpljiv i staložen kad su neki viši ciljevi u pitanju. Bilo da sam četiri godine ćutao i pisao prvu knjigu, a niko nije znao da pišem ( uključujući tu i moje bližnje), bilo da sam pregledao preko 2800 slika i  utrošio 8 meseci u potragu za naslovnom stranom treće knjige, Um je najjači afrodizijak. 

Ukoliko znamo šta želimo i čvrsto verujemo u to što želimo da postignemo, nije toliko teško biti istrajan, zar ne?

Kako da dođemo do istrajnosti?

Volim izreku  Kud svi Turci tu i mali Mujo. Nekako verujem da sva mudrost u životu je napisana u narodnim izrekama. Suština je uvek jednostavna. Nema potrebe da izmišljamo toplu vodu tamo gde je ona već izmišljena. Dovoljno je da kažemo sebi, ako je mogao da uspe i neko drugi, što ne mogu i ja. Možda neću imati tako dobar rezultat kao on ili ona jer možda ima taj neki skriveni talenat, ali uz trud i istrajnost, siguran sam da mogu da ostvarim to što sam zacrtao i da budem dobar ako ne i odličan u tome.

Na primer, treba da položimo za vozačku dozvolu. Kad vidite ko sve ima dozvolu, prosto vam dođe da puknete na zdravom mestu. Uz vežbu i trud i fokusiranost, sigurno ćemo dobiti i mi to parče plastike (nekad je bio papir). Nema potrebe da budete Fanđo ili Fanđolina, dovoljno je da budete dobar i normalan vozač, neko će možda biti talentovaniji u vožnji od vas, ali mu to neće bitno promeniti život na bolje.

Važno je da nam percepcija bude iz nekog zdravijeg ugla. Da ne polazimo od onoga Zašto on ili ona, a ne ja?. Fokusirajmo se na sebe, ne na druge. Istrajnost se odnosi na nas, ne na drugu osobu. Mi nemamo ništa od toga ako nekom ne ide bog zna kako, samo može da nam sujeti bude lakše zbog naših ličnih neuspeha i lenjosti.

Svestan sam da sam malo specifičan po pitanju nekih stvari, takav sam bio i u detinjstvu. Imao sam svoj neki put i pravac i nisam odustajao od njega. Tokom odrastanja sam odbijao neke potencijalno unosne alternative koje bi u jednom momentu bile popločane ”zlatnim polugama”. Mnogi su mi govororili da nisam normalan, neki članovi familije govore to i dan danas.  Ono što niko sem vas ne vidi je vaša vizija, vreme koje  ste uložili zarad nekog cilja i upornost da bi se nešto i desilo. Ciljevi, vreme, upornost, ambicija, nepokolebljivost i mnogi drugi pojmovi čine tu jednu ali magičnu reč, istrajnost.

Koliko je vama stalo do nekog cilja?

Odgovor na ovo pitanje direktno učite na istajnost koju ćete imati.  Džordan, Đoković i mnogi drugi vrhunski sportisti i generalno uspešni ljudi u svetu su imali tu jednu zajedničku crtu da im je bilo stalo stalo, a to je opet uticalo da ostanu istrajni na putu do cilja iako je on bio veoma neizvestan i baš daleko.

Zamoliću vas da nađete ono nešto unutar vas samih za šta vam je baš baš stalo, jer tu se krije vaša istrajnost.

Marko Burazor

*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency , Treninzi.rs
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije

Više informacija na: burazormarko@gmail.com

– pozovite: +381 64 129 1983

Za listu raspoloživih in-house treninga kliknite OVDE

Klijenti