Istina ili laž?
”Reci mi to ponovo ali sad me gledaj u oči!” Zvuči li vam ovo poznato iz svakodnevnog života?
”Kako da znam da li me laže? Da li govori istinu?” To su neka od najčešćih pitanja koja su mi postavljana na treninzima neverbalne komunikacije. Zato ćemo u ovom članku proći neke od detektora laži tj. da li neko govori istinu.
Kod neverbalne komunikacije ono što je bitno napomenuti da je fokus na detaljima veoma bitan. Nekad imamo šansu samo u deliću sekunde da vidimo da li je neko slagao ili ne, u zavisnosti od samokontrole druge strane. Tako je Bil Klinton dok je odgovarao na pitanja vezano za Moniku Levinski u jednom momentu zažmurio pola sekunde duže nego uobičajeno i na taj način pokazao da ne govori istinu vezano za postavljeno pitanje.
Postoji stvarno mnogo znakova koji mogu da ukažu u određenom kontekstu (nije isto da li je opuštena kafa sa prijateljima ili razgovor za posao) da li je neko bio iskren ili ne. U ovom tekstu ćemo izneti samo one koji su češće zastupljeni.
Oči
Ukoliko nas neko ne gleda direktno u oči velika verovatnoća: da nije prisutan u razgovoru, da je nervozan i da mu nije najprijatnija tema. U takvim okolnostima osoba koja se nalazi u situaciji kad treba da slaže ili da kaže nešto što nije u skladu sa onim u šta veruje, pokušava da ne gleda sagovornika u lice, kako bi u sebi minimizovala osećaj krivice.
Drugi slučaj kad oči odaju sagovornika da laže je kad imamo priliku da vidimo sužavanje zenica pri čemu one postaju skoro nevidljive (širenje zenica je kad je prijatna emocija, skupljanje kad je negativna, pogledati i u članku).
Pokrivanje usta
Pokrivanje usta je drugi znak, koji rade osobe koje u tom momentu ne govore istinu. Pokrivanje simbolizuje reakciju mozga na ono što izlazi iz usta I pokušaj da se prekine sa iznošenjem neistine (”Prestani da pričaš”). Na slici vidimo biciklistu Lensa Armstronga koji je uhvaćen u laži u jednoj TV emisiji kad je pričao o dopingu zbog kojeg je ostao bez titula .
Ruke
Osoba koja ne govori istinu u većini slučajeva nije najmirnija tokom svog izlaganja (postoje naravno i Gebelsovski slučajevi gde osobe koje veruju u laž više od istine i ne pokazuju neke znake) i ona može da uvrće ruku, lomi prste, igra se sa hemijskom ili dodiruje glavu (zavisnosti od profila osobe)…
Dodirivanje ušne resice
Još jedan od znakova koji nedvosmisleno potvrđuje da osoba sa druge strane ne govori istinu. Mozak šalje informaciju da jednostavno ne može da sluša ono što osoba govori I na taj način dolazi do simboličkog dodirivanja ušne resice.
Noge
Noge često najverodostojinije daju potvrdu da nešto nije istina. Ukoliko sagovornik uvrće noge i prekršta ih u člancima (sindrom stomatološke stolice – većina nas se boji kad sedne kod zubara, posebno kad upali bušilicu). Problem kod nogu je što su one često sakrivene i nisu vidljive zbog stolova, bilo da imamo poslovni sastanak ili privatno kad sedimo u nekom kafiću.
Kad se uzmu u obzir svi ovi znakovi tj. da nas osoba ne gleda direktno u oči i u isto vreme uvrće ruku i prekršta noge, dodiruje uvo, prekriva nos, velika je verovatnoća da osoba ne govori istinu, odnosno da laže. Namerno ističem termin velika verovatnoća jer uvek postoje odstupanja od slučaja i nije sve uvek crno belo. Kako bi rekli u seriji Dosije X, Istina je tamo negde.
Ovo su samo neki od detektora laži, ima ih na hiljade i zavise od situacije do situacije. Uzećemo samo još primer zmisjkog jezika koji je jedan od tipičnih detektora laži, koji osobe ponekad nesvesno pokazuju (kod našeg poznatog narodnog pevača to je više tik, nego zmijski jezik).
Ovaj čovek nije bio iskren kad je polagao zakletvu (američki senator uhvaćen u laži).
Marko Burazor
*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije
Više informacija na: burazormarko@gmail.com
– pozovite: +381 64 129 1983
Za listu raspoloživih in-house treninga kliknite OVDE
Klijenti
