Inat

Inat je sigurno među 10 reči koje najčešće pominjemo na ovim našim prostorima. I meni je poprilično svojstvena, ne toliko reč koliko ponašanje. Fundament načina vaspitanja svoje dece od strane moga oca, je da meni i bratu razvije inat kako bi postigli nešto više. U mom slučaju nije bilo potrebe za tim, inadžija se već zapatio još u najranijem dobu. Verujem i kod mnogih kod vas koji čitate ovaj članak.

Šta je to Inat?

Prkos ili inat je reaktivno osećanje. Da bi inat nastao mora da postoji nešto što će pokrenuti reakciju neki zahtev koji nam je upućen, na koji se reaguje inatom. Mi prkosimo onda kada se od nas zahteva nešto što smatramo neopravdanim i ponižavajućim. Kada prkosimo mi verujemo da, kada bi se povinovali datom zahtevu, izgubili samopoštovanje i poštovanje u našem mikro okruženju.

Neki prave razliku između reči prkos i inat, mada one imaju isto značenje samo je razlika u poreklu reči. Prkos je slovenska reč, dok je inat turcizam i na turskom znači „čvrsto uverenje”.

Da li je Inat dobar ili loš?

Zavisi kako se uzme, u neku ruku jeste loš, a opet je i dobar jer nas tera da prevaziđemo svoje sposobnosti i pomerimo granice. Uvek ću se sećati kad smo brat (stariji) i ja bili klinci i imali smo one tegove sa peskom što zveckaju. On je stariji 6 godina od mene, dok sam ja tada bio u punoj snazi i pubertetu i plus išao u teretanu. Od malena je uvek bio takmičarski duh među nama ( pri tom on grobar, ja cigan što se tiče navijanja, a rođena smo braća). Uzeli smo mi te tegove od po 5 ili 6 kg (ne sećam se) i brat me je čikao i provocirao da koliko ja dignem puta on će uspeti 20 više. Bez velike pomuke digao sam oba tega 120 puta i nisam hteo da forsiram, jer nema potrebe. Odgovor je usledio, prva kriza je bila kod sedamdesetog dizanja, kod stotog, to je već bila patnja, realno 120 je bilo stvarno van limita moga brata, ali on je stisnuo zube i iz inata dao gas i uspeo da digne još 40 puta. Suma sumarum, on je uspeo da me nadmaši i da ostvari 140 dizanja. Realan broj za njega je bio 100, ali inat ga je naterao da uradi još koju ekstra milju više i da uspe ono što je zacrtao. Naravno posle nedelju dana nije mogao od upale mišića da drži kašiku, ali inat je odradio svoje.

Zašto je nama svojstven?

Beograd je grad koji je najviše puta u istoriji bio bombardovan i osvajan, čak 42 puta. Proveli smo 400 godina pod Turcima, plus reč inat je turcizam. Da li postoji jedna generacija koja je imala vezani mir više od 50 godina, nema. Živimo na turbulentnoj kapiji između istoka i zapada i često nam je prioritet bio vezan, samo za jednu stvar, opstanak.

Zamislite Dokovića bez inata?

Da li bi stvarno mogli da zamislite Đokovića i sve njegove uspehe bez onog malo ”drkadžijskog” (u pozitivnoj konotaciji) u sebi što smo svi više puta videli kroz njegov pogled, a uverio nas je kroz završnice koje su bile za infarkt i u neku ruku nemoguća misija.Njegova mentalna snaga je sastavni deo njega, a inat mu je ono nešto ekstra što mu ne dozvoljava da se preda.

Mi smo mala zemlja na brdovitom Balkanu sa svega 7,5 miliona ljudi koja ima najboljeg tenisera na svetu, koja ima vaterpolo šampione iz godine u godinu, odbojkaška smo postali sila, košarkaši uče druge u Evropi košarci, od nedavno i ženska košarka je počela da dominira, streljaštvo, karate, džudo, plivanje,rukomet…

Ma koliko puta možda bio inat na našu štetu, on je jednostavno deo našeg bića. Neko ga ima u malim i nevidljivim količinama ali ga ima, dok kod nas nekih je više nego očigledan. Što ga bolje iskoristimo da prevaziđemo svoje mogućnosti i da postavimo nove, to će i njegova konotacija biti pozitivnija. Jedinu promenu na koju možemo da utičemo je ona koju primenjujemo kod sebe.

Marko Burazor

*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency, Treninzi.rs
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije

Više informacija na: burazormarko@gmail.com

– pozovite: +381 64 129 1983

Za listu raspoloživih in-house treninga kliknite OVDE

Klijenti