Samopouzdanje?

Svaki članak ili prve stranice knjige koju pišete pre samog početka deluju kao nepremostivi izazov. Prazan papir ili word dokument je najveći neprijatelj. Filozofija kojom se recimo vodim kroz život je veoma jednostavna i ovog najvećeg neprijatelja kreativnosti baci u nokdaun vrlo brzo (bez Rokija ništa), tako što primeni reči Duška Radovića: ‚‚Sve se može kad se mnogo ne misli o tome.’’

Možda ovaj pasus nije adekvatan uvod u temu ovog članka, ali prazan papir je savladan zar ne? Sad je red da pišemo malo o samopouzdanju.

Šta je samopouzdanje?

Samopouzdanje je verovanje u sopstvene sposobnosti. Ništa više i ništa manje.

Koji su tipovi samopouzdanja?

Postoje dva tipa samopouzdanja: emocionalno (kratkoročno) i logičko (dugoročno) samopouzdanje

Emocionalno ili kratkoročno samopouzdanje

To je ono samopouzdanje koje je proizvod trenutka i našeg stanja u sadašnjosti. Kad se osećamo nepobedivo, inspirisano, kad imamo osećaj da možemo sve. Da je samo nebo granica. Ovog samopouzdanja smo svesni i znamo da ga u tom momentu posedujemo.

U ovo stanje težimo da stignemo tako što slušamo muziku koja nas ‚‚diže’’, čitamo motivacione govore, gledamo motivacione filmove… Emocionalno samopouzdanje može prosto da nam se desi ukoliko smo nedavno imali dobre rezultate, uspehe, neka pozitivna dešavanja…

Ono sa druge strane ima jednu manu, a to je da je ipak kratkoročno i ne može da preraste u trajno samopouzdanje. Kao što nam se menjaju raspoloženja, zbog ovog ili onog razloga, tako i emocionalno samopouzdanje dolazi i odlazi.

Dugoročno ili logičko samopouzdanje

Ova vrsta samopouzdanja nema emociju kao determinantu. Bazira se na logičkim zaključcima i činjenicama vezano za naše sposobnosti. Ono nastaje tokom dugogodišnjeg zalaganja i vrednog rada. Mi verujemo u svoje sposobnosti da na primer možemo da odsviramo neko delo na klaviru, a taj isti intrument sviramo i vežbamo od šeste godine, svaki dan.

Logičko samopouzdanje je utemeljeno u stečenom iskustvu i kad padnemo, ono nam pomaže da nam bude neka vrsta putokaza da mi to možemo da ostvarimo. Ovo samopouzdanje je dugoročno i ono se gradi tokom vremena.

Alati koji meni lično pomažu oko samopouzdanja?

Na jednom treningu koji sam držao polaznici su spontano postavili pitanje, kako to ja dolazim do svog samopouzdanja? Koji je to recept? (svi znamo da univerzalnih recepata nema kao ni rešenja, jer smo svi različiti)

Moj odgovor na to pitnje je otprilike ovako glasio: ”Kad se pripremamo za taj neki recimo nastup (javni nastup),  mi ćemo u pripremi pristupiti kao da je najbitniji na svetu, ali kad dođe momenat neposredno pred  samo izvođenje da se ponašamo kao da je skroz nebitan. Na taj način skidamo pritisak sa sebe koji često može da bude baš taj teg zbog kojeg ćemo se zapetljati i ući u prvu grešku koja će nas dovesti kasnije i do druge, treće greške…”

samopouydanje

Što se tiče alata, uzećemo opet primer nekog bitnog javnog nastupa ili prezentacije:

  1. Pripremite se na način da dobro prođete materiju. Momenat kad više ne znate ništa je trenutak kad znate dovoljno.
  2. Napravite više scenarija, šta sve može da se desi. Postavite sebi pitanja i odgovorite na njih, nešto kao FAQ (Frequently Asked Questions)
  3. Pokušajte pred sam nastup da se dodatno opustite, tako što ćete misliti na nešto što ćete raditi sutra, ne na ono što sledi, kako bi skinuli pritisak sa sadašnjeg trenutka.
  4. U samom nastupu, ne razmišljajte. Svako razmišljanje vam stvara dodatnu sekundu koja može da unese nervozu i dovede do naredne greške. Nerazmišljanje nam omogućava da iskomuniciramo ono što smo pripremili.
  5. Svaka osoba polazi od sebe i ima kratkoročnu memoriju. Već posle 5 minuta druga strana se neće sećati da li ste imali neku grešku ili ne. Samo nastavite dalje i ne razmišljajte o onome što je bilo, ukoliko se desila neka greška.
  6. Slušajte muziku iz Rokija 🙂

Ovo su neki koraci koje prolazim pre svakog treninga, gostovanja, prezentacije…Možda i vama bude od koristi neki deo.

Šta Novak Djoković uradi kad izgubi drugi set i polomi reket (igra se na dva dobijena seta 1:1 u setovima)? Ništa, pobedi sa 6:0 u odlučujućem setu!

Marko Burazor

*Autor je vlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting BC Agency, Trenizi.rs
**Treninzi, koučing i konsalting poslovnih, prodajnih i veština komunikacije

Više informacija na: burazormarko@gmail.com

– pozovite: +381 64 129 1983

Za listu raspoloživih in-house treninga kliknite OVDE

Klijenti

Written by marko