Februar mesec 2012-te godine, Ana (moja urednica i priceless osoba) i ja sedimo u Vila Maski (očekujemo bar jedno piće od strane menadžera kluba za svakog ko čita ovaj članak zbog besplatne reklame) na Vračaru i pričamo oko toga šta sve još treba da se uradi pre nego se objavi moja prva knjiga o neverbalnoj komunikaciji  kad spontano kreće razmišljanje (da ne kažem brainstorming) na temu da knjiga treba da ima moto. U svesci koju sam poneo za tu priliku se zapisuju razne ideje koje padaju na pamet bilo sa moje ili sa njene strane. Piše se, žvrlja se, moj nogopis puni svesku rečima.